MENI

Naslovna » Arhiva » Aktivnosti - mart 2020. godine

Aktivnosti

30. mart 2020.

Opasnost od panike najveća je uveče, saveti putem Vajbera od 21 do 22.30

Ministarka zadužena za demografiju Slavica Đukić Dejanović kaže za RTS da je veoma važno prepoznati kod sebe simptome anksioznosti koji mogu voditi i do panike.
Slavica Đukić Dejanović, inače po profesiji specijalista za neuropsihijatriju, iako i sama u izolaciji zbog godina starosti, ponudila je svim građanima svoju stručnu pomoć kako bi prevazišli situaciju u kojoj su se našli zbog pandemije koronavirusa.
Đukić Dejanović je, u uključenju u Jutarnjem dnevniku RTS-a, iz svog doma pokušala da objasni kako pobediti psihozu i paniku u ovim teškim danima.

  Opasnost od panike najveća je uveče, saveti putem Vajbera od 21 do 22.30
Istakla je da je potrebno zaštiti mentalno zdravlje u periodu kada su ugroženi životi zbog pandemije koronavirusa.
"Veoma je važno prepoznati kod sebe simptome anksioznosti koji mogu voditi i do panike. Bitno je prepoznati neke elemente depresivnosti, kako poremećaj sna može negativno uticati na mentalno funkcionisanje. Ovih dana su me mlade kolege lekari neretko pozivali telefonom i pitali kakve savete mogu da daju svima onima koji ih pozivaju na ove teme. Zbog toga sam se opredelila da preko Vajbera od 21 do 22.30 razgovaram sa svima onima koji će me pozvati", rekla je ministarka.

"U popodnevnim časovima počinje da raste napetost"

Otkrila je da je odlučila da sa građanima razgovara u večernjim časovima, jer su ljudi baš tada najnervozniji.
"Da, preko dana ljudi nekako naprave strukturu vremena i način da se posvete nekom članu porodice, obavezama u kući ako su u izolaciji i na neki način svoje dnevne aktivnosti obavljaju u kući. U popodnevnim časovima zapravo počinje da raste napetost i po dosadašnjem iskustvu, najveći broj poziva građana, studenata, komšija i rođaka, bio je oko 20.00 ili 21.00", navodi Đukić Dejanovićeva.
Veče je upravo period kada se povećava anksioznost, koja može prerasti u paniku i značajno uticati na san.
"Žale se da možda neće moći da zaspe i ja im dam savet da je važno da preko dana, bez obzira što imaju malo više vremena nego ranije, nikako ne dozvole da ih savlada san, nego da uvek idu u isto vreme, oko ponoći. Govorim im i da ne piju stimulativna sredstva, već im dajem savete koji su bitni da bi snivanje počelo na vreme, da bi kvalitet sna bio dobar i da ne bi bilo ranog jutarnjeg buđenja, čime kreće novi dan sa napetošću", kaže Đukić Dejanovićeva.

"Neustrašivi su najopasniji, njih se najviše plašimo"

Ljudima je bilo teško da se od početka naviknu na mere Vlade Srbije, pa je bilo čestih primera kršenja izolacije.
"Postoje ipak one strukture ljudi koje se teško mire sa uputstvom bilo koje vrste. Druga, ona koje se najviše plašimo – to su neustrašivi. Oni koji kažu da im neće biti ništa i uvode svoje, a ne stručne mere u način života. Oni su najopasniji. Pozivam i takve, one koji se osećaju neustrašivima, da se jave i malo porazgovaramo o tome. Treba dobro poznavati svojstva ovog virusa, znati da se time ugrožavaju i životi najbližih i nikada ne znamo kako će ko reagovati", objašnjava Đukić Dejanović.
Navodi da, koliko god postoje statistike, svaki pojedinačni slučaj zaraze je poseban.
"Znamo koje su osetljive grupe, šta su izvori i koji je put prenošenja infekcije, ali lična svojstva dođu do izražaja tek kada se čovek razboli. Činjenica je da 95 odsto inficiranih ima laku formu i interesantno je da su oni u najvećem stepenu anksioznosti i ispoljavaju depresivne fenomene. To je zbog toga što imaju strah da ne pređu u onu težu formu", kaže ministarka.

"Među neodgovornima je i veliki broj roditelja"

Među neodgovornima je i veliki broj roditelja koji, uprkos svakodnevnim apelima, decu izvode u parkove i šetališta. Slavica Đukić Dejanović je svesna koliko je izolacija neprijatna, ali podvlači da je to najbolji način zaštite.
"To je nedovoljna zdravstvena pismenost, kako se to stručno kaže. Dakle, nedovoljno znanje o posledicama. Moraćemo ovu epidemiju da posmatramo kao jednu veliku školu. Moramo više da znamo kako se  zapravo naš organizam ponaša u slučaju ovako opasnog zdravstvenog problema kakav je koronavirus. Nemamo dovoljno znanja i nekim zabludama i poluistinama manipulišemo u svojoj glavi i svojoj duši – to može biti kobno", upozorava Đukić Dejanović.
Osvrnula se i na sankcije za kršenje mera koje su izuzetno rigorozne.
"Zbog toga mi se čini da oni što prave sopstvene procedure organizacije života, ne oslanjajući se na struku, olako razmišljaju da im se neće ništa dogoditi i da nisu opasni. Zbog toga se moraju primenjivati sankcije, ja sam veliki protivnik istih, ali ako se ugrožava šira javnost, sankcije su nekada neminovnost. One nisu svrha da poprave čoveka u ovoj situaciji, nego da spreče širenje zaraze", zaključila je Slavica Đukić Dejanović.

CEO VIDEO MOŽETE POGLEDATI NA SAJTU RTS- a :
https://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3145/zivot-u-vreme-pandemije/3906251/mentalno-zdravlje-epidemija-slavica-djukic-dejanovic.html

IZVOR: RTS

30. mart 2020.

Ministarka Đukić Dejanović pomaže građanima kao stručnjak iz oblasti psihijatrije

Ne mali broj naših građana ovih dana traži stručnu pomoć zbog pandemije izazavane koronavirusom. Opravdani strah, izolacija i neizvesnost uzrukuju uzmenirenost. Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović, od ponedeljka 30. marta 2020. godine, u vremenu od 21:00 do 22:30 časa, razgovaraće sa svim građanima Srbije i svojim savetima pomoći da prevaziđu probleme koje je izazvala novonastala situacija. Viber broj na kome će ministarka Đukić Dejanović razgovarati sa građanima je 064/8737-322.

 Ministarka Đukić Dejanović pomaže građanima kao stručnjak iz oblasti psihijatrije

Prof. dr Slavica Đukić Dejanović važi za jednog od najboljih stručnjaka u oblasti psihijatarije. Osnovnu i srednju školu završila je u Kragujevcu, a Medicinski fakultet, magistarske, doktorske studije i specijalizaciju iz neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Najveći deo svoje karijere provela je u Kragujevcu, kao redovni profesor, šef Katedre za psihijatriju i prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Kragujevcu. Bila je najmlađa žena doktor medicinskih nauka u Šumadiji i osnivač je dnevne Psihijatrijske bolnice. Obavljala je funkciju direktora Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1993. do 2000. godine, a od 2014. do 2016. godine bila je direktor Klinike za psihijatrijske bolesti ,,Dr Laza Lazarević” u Beogradu. Nosilac je priznanja Psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Povelje za doprinos zdravstvu grada Kragujevca, kao i Đurđevdanske nagrade.

27. mart 2020.

KOVID-19: rizici i preporuke za trudnice i dojilje

Seksualno i reproduktivno zdravlje je važno javno zdravstveno pitanje u toku epidemija, a sigurna trudnoća i porođaj zavise od funkcionasanja zdravstvenog sistema i striktnog pridržavanja mera predostrožnosti.

Kako izbijanje epidemije infekcije koronavirusom KOVID-19 izaziva posebnu zabrinutost kod trudnica, Populacioni fond Ujedinjenih nacija, UNFPA, želi da podeli sintezu ograničenih dokaza o rizicima za ovu grupu, kao i preporučene preventivne i terapijske mere.

Do danas ne postoje naučni dokazi o povećanoj osetljivosti trudnica na KOVID-19. Međutim, trudnoća donosi fiziološke promene koje bi neke trudnice mogle učiniti osetljivijim na virusne respiratorne infekcije. Trudnice sa respiratornim bolestima moraju se tretirati kao najveći prioritet zbog povećanog rizika od štetnih ishoda.

KOVID-19: rizici i preporuke za trudnice i dojilje

Trudnice bi trebale da preduzimaju iste preventivne mere koje se preporučuju svim odraslim osobama, kao što su izbegavanje bliskog kontakta sa svima koji kašlju i kijaju, često pranje ruku sapunom i vodom ili gelom na bazi alkohola, prekrivanje usta i nosa maramicom ili laktom prilikom kašljanja i kijanja i temeljno kuvanje mesa i jaja. Sve preporučene mere dostupne su na sajtu Svetske zdravstvene organizacije, SZO.

U ovom trenutku još uvek ne postoji vakcina niti lek za izlečenje infekcije izazvane virusom KOVID-19, ali se preporučuje simptomatska terapija. Lečenje trudnica kod kojih postoji sumnja ili kod kojih je potvrđena infekcija virusom KOVID-19 trebalo bi da bude sprovedeno terapijom koju preporučuje SZO za odrasle pacijente, uz obaveznu konsultaciju sa ginekologom.

Dojilje ne bi trebale da budu odvojene od svoje novorođenčadi, jer ne postoje dokazi koji pokazuju da se respiratorni virusi mogu preneti putem majčinog mleka, navodi UNICEF. Majka može nastaviti sa dojenjem sve dok se primenjuju neophodne mere predostrožnosti:

• Majke koje pokazuju simptome, ali se osećaju dovoljno dobro da doje, treba da nose masku u blizini deteta (uključujući i tokom dojenja), da peru ruke pre i posle kontakta sa detetom (uključujući dojenje) i da redovno čiste / dezinfikuju kontaminirane površine;
• Ako je majka previše bolesna da bi mogla da doji, trebalo bi je podstaći da izmlaza mleko koje se posle može davati detetu čistom šoljicom i / ili kašičicom - uz obavezno nošenje maske, pranje ruku pre i posle kontakta sa detetom i uz pažljivo čišćenje ili dezinfekciju kontaminiranih površina.
• Podrška mentalnom zdravlju i pružanje psihosocijalne podrške pogođenim pojedincima, porodicama, zajednicama i zdravstvenim radnicima je veoma važan deo odgovora.

UNFPA u okviru UN tima, sarađuje sa svim partnerima, Vladom i pogođenim zajednicama na prevenciji i odgovoru na epidemiju, trudeći se da se zdavstvene potrebe i zaštita najosetljivijih grupa stanovništva, naročito žena i devojčica, budu prioritet zajedničkih napora.

IZVOR: sebia/unfpa.org

27. mart 2020.

Želim da nam u izolaciji poraste natalitet

"Neće me čuditi da brojnovorođenih beba bude i veći, samo da ne bude i više razvoda kao u Kini".

Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i neuropsihijatar, dane provodi u kućnoj izolaciji jer ima 68 godina, a sad savetuje Srbe kako da sa što manje stresa prođu kroz epidemiju koronavirusa.

Kome najteže pada izolacija?

"Na neke to deluje fobično, osećaju se zarobljeno. Ali da bismo imali život u kojem ćemo ponovo imati socijalnu komunikaciju, moramo prvo da ga sačuvamo. Nagoni prema životu moraju da prevladaju".

 Želim da nam u izolaciji poraste natalitet

Šta da urade kada osete anksioznost?

"Ako počnu da brinu: „Eto, sad sam u ovim godinama zatvoren u četiri zida“, sami su sebi najveći neprijatelji. To može dovesti do lupanja srca, nepravilnog disanja, grčeva u mišićima, ali i do malih, srednjih ili većih paničnih napada. Oni koji ulaze u takva stanja prvo bi trebalo da nauče da opuste mišiće, da ruke i noge ne budu u grču, da dišu pravilno - 15 minuta dubokog udisanja i izdisanja, a potom i da prisile sebe da misle na nešto konkretno, ali emotivno neutralno".

Šta još pomaže u psihičkom konsolidovanju?

"Uvek možemo da pozovemo nekog s kim se dugo nismo čuli, a ko nam je prijatan, da pročitamo nekoliko tekstova koji će da skrenu pažnju, da uradimo neke kućne poslove, kao na primer da odvojimo kašičice za goste od onih koje svaki dan koristimo i slično".

U Kini je u vreme izolacije porastao broj razvoda.

"Često se dešava da partneri koji su godinama u zajednici provode malo vremena zajedno preko dana, pa duži zajednički boravak može otvoriti akumulirane probleme. Sposobnost tolerancije ljudi u izolaciji je manja jer nemaju zadovoljene uobičajene radne, emotivne i druge potrebe".

Mnogi se Srbi pak šale da je izolacija spas za natalitet?

"Neće me čuditi da broj novorođenih beba bude veći. U ovakvim okolnostima ima više i ljubavi i mržnje, a volela bih da nam poraste natalitet, samo da ne budemo ko Kina po razvodima".

Kako objašnjavate to što mnogi krše propisanu samoizolaciju i policijski čas?

"Onaj ko se još nije suočio s tim da mu je život u opasnosti, kao i život onih koje najviše voli, nema fiziološku dozu straha i bahat je".

A oni koji su znali da su zaraženi i išli svuda?

"To je strašna bahatost i sebičnost i takav treba da snosi sankcije".

Mnogi ostaju bez posla, šta ćete uraditi?

"Izazov u ovoj borbi je i očuvanje čoveka koji će sutra biti nosilac daljeg života. Imaću posebne aktivnosti vezane za finansijski opstanak porodice. Najbitnije je da poslodavac sačuva svog radnika, posebno ako je roditelj. Apelujemo stalno da se ljudima ne daju otkazi. U Srbiji je bilo ratova, poplava, zla vremena su nas retko zaobilazila... I uvek smo uspevali da se oporavimo, pa i sada ćemo, samo da imamo što manje žrtava".

Kako izgleda voditi kabinet u kućnim uslovima?

"Isto radim, samo ne izlazim iz kuće. Sa kabinetom analiziram sve materijale iz Kine i objavljujemo na našem sajtu".

IZVOR:Kurir.rs

27. mart 2020.

Preporuke Lekarske komore Srbije u borbi protiv COVID 19

U nastavku se nalaze preporuke Lekarske komore Srbije u borbi protiv COVID 19 koje bi trebalo da primenjujete u svom svakodnevnom životu i radu, kako bi prevenirali mogućnost zaraze.

Preporuke LKS sadrže:

1. Preporuke LKS za postupke prilikom ulaska u kuću ili stan
2. Preporuke LKS za postupke ako živite sa osobom u riziku od zaraze
3. Preporuke LKS za postupke prilikom izlaska iz kuće ili stana

Preporuke Lekarske komore Srbije u borbi protiv COVID 19

Preporuke Lekarske komore Srbije možete skinuti i podeliti sa svojim pacijentima. Dostupne su na:
Facebook stranici:
facebook.com/lekarska.komorasrbije/photos/pcb.2621651584776806/2621649881443643/?type=3&theater

Sajtu Lekarske komore Srbije:
lks.org.rs/Storage/Global/Documents/Obavestenja/Preporuke%20LKS%20protiv%20COVID19.pdf

26. mart 2020.

Blaga panika je normalna fiziološka reakcija

„Blaga panika je normalna fiziološka reakcija, ali mnogo panike sužava čoveku svest i onemogućava ga da bude racionalan. Zato otvorite prozor, luftirajte se. Pogledajte na nebo i sunce koje je tu i koje nam govori da je priroda na našoj strani i da će nam pomoći“, izjavila je dr Slavica Đukić Dejanović, neuropsihijatar i ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku.

Ona se, s obzirom da ima više od 65 godina, od dana uvođenja vanrednog stanja nalazi u izolaciji u svojoj kući u Kragujevcu. Sa njom su suprug koji takođe spada u rizičnu grupaciju, kao i majka koja ima 92 godine.

Blaga panika je normalna fiziološka reakcija

Kako se u izolovanom prostoru boriti protiv straha i negativnih informacija koje svakodnevno slušamo?

Moramo pre svega reći da smo mi onaj isti narod koji je uspeo da se organizuje u vreme bombardovanja, a stariji i u vreme variole vere. Bez obzira koliko je nauka napredovala priroda je prosto moćnija od čoveka i mi sada moramo da preduzmemo sve epidemijske mere i čini mi se da je dosta korektnih radnji urađeno. Sama činjenica da dnevno imamo po desetak novoobolelih, a nema tog naglog epidemijskog skoka nam prosto govori da zdravstveni sistem i naši epidemiolozi zaslužuje aplauze. A onog momenta kada nam se učini da počinje da nas izneverava sopstvena napetost i strah, jako je važno čisto fizički naučiti kako se diše, kako se opuštaju mišići. Da naučimo na koji način da se vežemo za neku neutralnu temu, razgovor na temu koja je daleko od epidemije, otprilike gde smo sve bili na letovanju, koga bismo voleli da sretnemo, šta bismo pitali nekoga ko je daleko, a ko bi sad došao i iznenadio nas. Takvi neutralni razgovori koji ne izazivaju ni mnogo sreće, ni mnogo tuge, prosto odvlače osobu od paničnog ponašanja.

Oni koji žive sami i koji nemaju prijatelje, ni sa kim da podele razmišljanja, kako oni da savladaju paniku zbog nadolazeće bolesti i izolacije?

Njima je zaista najteže, jer su kao način sopstvene psihološke podrške imali do sada imali činjenicu da mogu da se obuku, izađu, da kupe neke potrepštine, sretnu komšiju. To im je bilo socijalno bogatstvo. Ali to su trezveni ljudi koji razumeju da je smrtnost kod starijih ljudi jako visoka, da prosto odluka koja je na svima nama mora da nam posluži da se i na taj način borimo. Da mi koji smo najosetljiviji budemo što manje izloženi riziku, pa ćemo onda nadoknaditi sve to. Volonteri prihvataju da dođu do vrata takvih osoba, da im donesu hranu, lekove, razmene par reči i to je minorni oblik komunikacije. Sva sreća da imamo IT tehnologiju i da su i stariji ljudi pri telefonima i da mogu da komuniciraju. Potrebno je da razmišljaju da je sve prolazno i da su se završila i neka druga teška vremena, i da će se završiti i ovo.

Najstariji na selima, gde nema volontera, često ni TV programa, zaista su prepušteni sami sebi?

Oni imaju sličan problem kao i inače. I bez izolacije su u ispražnjenim selima, ali imaju mogućnost da čak odu i na svoju njivu, ako nemaju više od 70 godina. Sloboda kretanja nije im ograničena, ali se slažem da je slabo pokretnim ljudima, koji nemaju ni partnera za društvo, a žive u udaljenim kućama, veoma teško. To jeste tuga i tu bi do izražaja morala da dođe međugeneracijska solidarnost. Nadam se da će njihova deca napraviti plan da ih nešto češće obilaze, jer njima jeste potrebna podrška. Tu zaista nema volontera.

I vi spadate u kategoriju onih kojima je zbog godina starosti zabranjeno kretanje?

I ja sam u klasičnoj izolaciji. Radim od kuće, juče sam dala inicijativu saradnicima da Privrednu komoru, Unicef, zajednicu gradova i opština mobilišemo i da vidimo kako nam ide sugestija da roditelji dece do 12 godina od poslodavca dobiju saglasnost da bar jedan roditelj bude pored dece, jer su zatvorene škole. Prva dva dana izolacije morala sam da donesem rešenja za svoje saradnike za rad od kuće, a bila sam i član zdravstvenog štaba i tu sam morala da završim neke obaveze.

Kako se snabdevate hranom i neophodnim sredstvima s obzirom da ste u izolaciji?

Ja sam u Kragujevcu sa mamom koja ima 92 godine, i suprugom starijim od 65 godina. Žena koja se inače brine o mojoj mami nam donosi svakog jutra namirnice. Sve je po protokolu, dođe, presvuče se, opere ruke i onda bude sa nama. Pre podne u svojoj sobi i radim kao da sam na poslu. Jednom dnevnom gledam informacije o korona virusu. Čujem se sa mojom decom da vidim kako su oni. Sin radi kao lekar u Lisabonu, gde je takođe epidemija. Interesujem se za unuke koji takođe uče na daljinu, četvrti i deveti razred su. I tako prođe dan. Imaću malko više vremena ubuduće, pa ću početi da čitam. Moram i sopstvenom primerom da pokažem da stariji mora da ostanu u kućama, mada je smrtnost za populaciju kojoj ja pripadam, po poslednjim podacima, a to je od 60 do 70 godina, tri odsto. Smrtnost se naglo povaćava za starije preko 70 godina. Ipak treba dati doprinos stabilizaciji situacije u nedelji koja je pred nama, jer će sigurno doći do povećanja broja obolelilh.

Koja je vaša preporuka i kao neuropsihijatra, ali i člana Vlade?

Borba protiv korona virusa nije nešto što se dešava samo nama, ali biće divno ako uspemo da sa najmanjim posledicama izađemo iz ovog zla koje je pomalo izraz nemoći čoveka u borbi sa prirodom. Poručila bih da svako mora da veruje u sebe, u svoju disciplinu, u zdravstvenu pismenost i u dobro. Svako od nas ima dobro u sebi i svi bi trebalo da prizovemo to dobro koje posedujemo.

IZVOR:DANAS.RS

25. mart 2020.

Kako razgovarati sa detetom o pandemiji korona virusa (COVID-19)

8 saveta za pomoć, utehu i zaštitu dece

Lako se osetiti preplavljenim svim onim što trenutno čujete i čitate o bolesti korona virusa (COVID-19). Razumljivo je i ako su vaša deca anksiozna.
Deca će možda teško shvatiti šta vide na internetu ili na televiziji, ili čuju od drugih ljudi - tako da mogu biti posebno osetljiva na osećaje teskobe, stresa i tuge.
Otvoren razgovor s decom može im pomoći da razumeju situaciju, pa čak i da daju pozitivan doprinos za druge.

Kako razgovarati sa detetom o pandemiji korona virusa  (COVID-19)
Postavljajte otvorena pitanja i slušajte

Započnite pozivanjem deteta da razgovarate o problemu. Saznajte koliko već zna i sledite njegovo ili njeno vođstvo. Ako je dete premalo i nije već čulo za pandemiju, možda nećete morati da razgovarate o korona virusu - samo iskoristite priliku da ga podsetite na dobre higijenske prakse bez unošenja novih strahova.
Postarajte se da budete u bezbednom okruženju i omogućite svom detetu da slobodno razgovara.
Crtanje, pričanje priča i druge aktivnosti mogu pomoći otvaranju diskusije.
Ono što je najvažnije, ne smanjujte i ne izbegavajte detetovu zabrinutost. Uverite ga da je prirodno osećati strah od ovakvih stvari. Pokažite da ga slušate tako što ćete mu posvetiti punu pažnju. Pobrinite se da shvati da može da da razgovara s vama i sa svojim nastavnicima kad god poželi.

Budite iskreni: objasnite istinu na način prilagođen deci

Deca imaju pravo na istinite informacije o onome što se događa u svetu, a odrasli imaju odgovornost da ih sačuvaju od nevolje.
Koristite jezik koji je prilagođen njihovom uzrastu, gledajte njihove reakcije i budite osetljivi na nivo njihove anksioznosti.

Ako ne možete odgovoriti na njihova pitanja, ne spekulišite. Iskoristite priliku da zajedno istražite odgovore. Veb stranice međunarodnih organizacija poput UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije sjajni su izvori informacija.
Objasnite da neke informacije na internetu nisu tačne i da je najbolje verovati stručnjacima.

Pokažite im kako da zaštite sebe i svoje prijatelje

Jedan od najboljih načina zaštite dece od korona virusa i drugih bolesti je jednostavno podsticanje na redovno pranje ruku. Ne mora to biti zastrašujući razgovor.
Deci možete pokazati kako da prekriju kašalj ili kihanje laktom, objasniti im da je najbolje ne približavati se ljudima koji imaju simptome i zamoliti ih da vam kažu ako počnu da se osećaju kao da imaju groznicu, kašalj ili im se jave teškoće s disanjem.

Razuverite svoje dete

Kad na televiziji ili na internetu vidimo puno zabrinjavajućih slika, može nam se učiniti kao da je kriza svuda oko nas.

Deca nekada ne mogu da razlikuju slike na ekranu od stvarnosti i može se desiti da poveruju da su u neposrednoj opasnosti.
Svojoj deci možete pomoći da se izbore sa stresom tako što ćete im pružiti priliku da se igraju i opuštaju, kada je to moguće. Pridržavajte se redovne rutine i rasporeda što je više moguće, posebno pre spavanja, ili im pomozite da uspostave nove rutine u novim okolnostima.

Ako u vašoj okolini postoje slučajevi zaraze, podsetite svoju decu da to ne znači da će i oni oboleti, da se mnogi koji dobiju korona virus ne razbole, i da mnogo odraslih naporno radi da vas zaštite.

Ako se vaše dete ne oseća dobro, objasnite da mora ostati kod kuće /u bolnici jer je to sigurnije i za njih i za njihove drugare. Uverite ih da znate da je ponekad teško (možda strašno ili čak dosadno), ali da će poštovanjem pravila pomoći svima da budu bezbedni.

Proverite da li doživljavaju ili šire stigmu

Izbijanje novog korona virusa donelo je sa sobom brojne izveštaje o rasnoj diskriminaciji širom sveta, tako da je važno proveriti da vaša jeca ne doživljavaju niti doprinose stigmatizaciji ili nasilju.

Objasnite da korona virus nema nikakve veze s tim kako neko izgleda, odakle je ili koji jezik govori. Ako se desi da ih u školi nazivaju pogrdnim imenima ili su nasilni prema njima, treba da to kažu odrasloj osobi kojoj veruju.

Podsetite svoju decu da svako zaslužuje da bude bezbedan u školi. Nasilje je uvek pogrešno i svako od nas treba da doprinese da se širi ljubaznost i da podržavamo jedni druge.

Potražite pomoć

Važno je da deca znaju da ljudi pomažu jedni drugima činom ljubaznosti i velikodušnosti.
Ispričajte detetu o na primer zdravstvenim radnicima, naučnicima i mladima koji rade na zaustavljanju pandemije i obezbeđivanju sigurnosti u zajednici. Ponekad je velika uteha znati da saosećajni ljudi preduzimaju akciju.

Brinite se o sebi

Deci ćete moći bolje da pomognete ako se pobrinete o sebi. Deca gledaju vašu reakciju na vesti, tako da će im pomoći kada vide da ste mirni i ne paničite.
Ako osećate anksioznost ili ste uznemireni, odvojite vreme za sebe, pozovite prijatelje ili nekoga kome verujete, radite nešto što će vam pomoći da se opustite i saberete.

Pažljivo razgovarajte sa detetom

Važno je znati da dete nismo ostavili u nedoumici. Kako se razgovor završava, pokušajte proceniti nivo njegove anksioznosti posmatrajući govor tela, uzimajući u obzir da li koristi svoj uobičajeni ton kada govori, da li ima ubrzano disanje.

Podsetite svoju decu da sa vama mogu razgovarati bilo kada o svakoj teškoj temi. Podsetite ih da vam je stalo, da slušate i da ste im na raspolaganju kad god se osećaju zabrinuto.

IZVOR: unicef.org/serbia

25. mart 2020.

Brošura za decu COVID-19

Specijalizanti Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Kragujevac su u saradnji sa mladim psihijatrima iz Londona napravili ilustrovanu brošuru COVID – 19, kako bi deci na najjednostavniji i njima razumljiv način objasnili šta je korona virus i na koji način se od njega mogu zaštititi.

Upustvo za decu uradili su specijalizanti Klinike za psihijatriju dr Sofija Čolović i dr Nemanja Murić u saradnji sa kolegama iz Londona sa zajedničkim ciljem da deci pruže podršku i daju jasne i jednostavne informacije o tome šta je virus, da je njihov dom siguran, da odrasli vode računa o njihovom zdravlju, da znaju kako da se zaštite i koje mere treba da preduzmu, kazala je prof. dr Mirjana Jovanović, direktorka Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Kragujevac.

Svi zainteresovani brošuru za decu COVID-19 mogu preuzeti OVDE.

25. mart 2020.

Preporuke za decu i lica starija od 65 godina koja su bila u bliskom kontaktu sa zaraženima od COVID-19

,,Vodič za proučavanje i upravljanje bliskim kontaktima COVID-19’’ koji je objavljen na sajtu ,,Saveza za profesionalno usavršavanje zdravstvenih stručnjaka Pojas i put’’preporučuje centralizovan nadzor i medicinsko posmatranje dece starosti do 14 godina čiji se roditelji ili članovi porodice ubrajaju u grupu bliskih kontakata (svaka osoba koja se nalazila bar jedan metar od potvrđenog obolelog od koranavirusa od dana konstatovanja bolesti ili dva dana pre nego što su se kod obolelog pojavili simptomi bolesti). U ovakvim slučajevima deca mogu boraviti u istoj prostoriji sa roditeljima ili članovima porodice ukoliko se dosledno primenjuju mere lične zaštite i održava preporučeno rastojanje od najmanje jednog metra među osobama.

 Preporuke za decu i lica starija od 65 godina koja su bila u bliskom kontaktu sa zaraženima od  COVID-19”

Kada se dete smatra bliski, kontaktom, život u domaćinstvu treba prilagoditi novonastaloj situaciji uz podršku nadležne zdravstvene institucije. U ovakvim situacijama roditelji mogu boraviti sa detetom u prostoriji ukoliko koriste zaštitnu opremu i drže se na propisanoj udaljenosti od najmanje jednog metra.

Osobe sa postojećim oboljenjima ili one starije od 65 godina ne treba da budu u kontaktu sa decom koja su u kategoriji bliskih kontakata. Kategorije građana koji nisu u stanju da se staraju o sebi trebalo bi da komuniciraju sa nadležnim zdravstvenim institucijama koje prate njihov zdravstveni status i službama za brigu i pomoć. Ukoliko ovakvi vidovi podrške nisu dostupni moguće je sprovoditi sve aktivnosti u okviru domaćinstva uz podršku ukućana ili negovatelja, a uz savete i preporuke stručnog medicinskog osoblja. Negovatelji ne mogu biti osobe sa komorbiditetima ili sugrađani stariji od 65 godina.

Tekst vodiča dostupan je na sajtu ,,Saveza za profesionalno usavršavanje zdravstvenih stručnjaka Pojas i put’’ i može se besplatno preuzeti sa sledeće veb adrese:
files.covid19.alliancebrh.com/pdf/20200318/COVID-19%20Prevention%20and%20Control%20Protocol/Annex%202%20Guidelines%20for%20COVID-19%20Close%20Contact%20Management%20v6.pdf

25. mart 2020.

Produžava se isplata prava na socijalna davanja na osnovu ranije donetih rešenja

Vlada Republike Srbije, na predlog ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, donela je Zaključak da se korisnicima kojima pravo na isplatu socijalnih davanja ističe 15. marta 2020. godine i kasnije. Više informacija možete dobiti na sledećem linku:
minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/produzava-se-isplata-prava-na-socijalna-davanja-na-osnovu-ranije-donetih-resenja

23. mart 2020.

Zaštita trudnica i porodilja u vreme vanrednog stanja

Povodom proglašenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije, zbog pandemije izazvane novim virusom COVID19, Republički fond za zdravstveno osiguranje preduzeo je sledeće aktivnosti:

  • Osiguranicima koji su na bolovanju koje je utvrdila lekarska komisija i onima koje je izabrani lekar uputio na lekarsku komisiju biće automatski produženo bolovanje za 30 dana, bez izlaska na lekarsku komisiju;
  • Važenje e-recepta automatski je produženo sa 6 na 9 meseci. Ove mere ne smeju biti uslovljene overenom karticom zdravstvenog osiguranja niti posedovanjem overenog specijalnog uputa.
 Zaštita trudnica i porodilja u vreme vanrednog stanja

Istovremeno, otvoreni su i posebni brojevi telefona svih domova zdravlja u Republici Srbiji za informacije o radu ili o određenim zdravstvenim uslugama. Domovi zdravlja će u narednom periodu raditi od 07 do 18 časova. Svi brojevi telefona se nalaze na sajtu Ministarstva zdravlja, na sledećem linku: https://www.zdravlje.gov.rs/vest/346592/otvoreni-posebni-brojevi-telefona-svih-domova-zdravlja-u-republici-srbiji.php

Po osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, jednoj kategoriji zaposlenih nije moguće otkazati, odnosno raskinuti ugovor o radu, a to su trudnice i porodilje. GAK Višegradska i GAK Narodni front određene su kao referentne ustanove za zbrinjavanje trudnica ukoliko postoji sumnja ili je potvrđeno da su zaražene novim korona virusom.

20. mart 2020.

Rođena 341 beba više 2019. u odnosu na 2018. godinu

Prema prvim preliminarinim rezultatima Republičkog zavoda za statistiku u Republici Srbiji je u periodu od januara do decembra 2019. godine rođena 341 beba više u odnosu na isti period u 2018. godini. U poređenju sa državama u regionu (bivše jugoslovenske republike, Mađarska, Bugarska, Rumunija i Albanija) samo naša zemlja beleži blagi porast novorođenih beba u navedenom periodu.

Najveći rast zabeležen je u Beogradskom regionu, gde je broj živorođenih u 2019. godini za 462 veći u odnosu na 2018. godinu. Pored Beogradskog regiona, rast je zabeležen i u Regionu Južne i Istočne Srbije i to za 91.

Takođe, broj treće-rođenih beba je u 2019. godini veći za 688 u odnosu na 2018. godinu, kao i broj četvrorođenih i to za 415. Svi navedeni rezultati predstavljaju direktnu posledicu, pre svega, finansijskih mera za podsticanje rađanja koje se sprovode na nacionalnom nivou, ali i mera na lokalnom nivou, za koje je Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku od 2017. do 2020. godine izdvojio 1,9 milijardi dinara.

Porast broja beba beleži se i u januaru 2020. godine, u odnosu na isti mesec prošle godine i to za 245. Najveći rast zabeležen je u Regionu Vojvodine, gde je u januaru ove godine rođeno 189 beba više u odnosu na isti mesec 2019. godine. Pored Regiona Vojvodine, rast živorođenih zabeležen je i u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 183.

Konačni rezultati o broju živorođenih i umrlih u 2019. godini biće objavljeni 1. jula 2020. godine.

10. mart 2020.

Ministarka Đukić Dejanović u razgovoru sa direktorom UNFPA za Srbiju

 Ministarka Đukić Dejanović u razgovoru sa direktorom UNFPA za Srbiju

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović razgovarala je danas sa direktorom Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za Srbiju Džon Kenedi Mosotijem.

Direktor se zahvalio ministarki na njenom učešću na Samitu posvećenom obeležavanju 25 godina od održavanja Međunarodne konferencije o stanovništvu i razvoju (ICPD 25) koja je održana u novembru u Keniji, kao i na posvećenom radu u oblasti demografije i populacione politike.

Ministarka je ukratko predstavila trenutne izazove u vezi sa demografskim trendovima u našoj zemlji, kao i brojne mere koje primenjuje Vlada Republike Srbije. Prof. dr Đukić Dejanović izrazila je zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom sa kancelarijom UNFPA u Srbiji, istakavši posebno da buduću saradnju treba nastaviti u oblasti reproduktivnog zdravlja i prava, politika i programa usmerenih ka mladima, programa koji promovišu rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, kao i u aktivnostima koje su usmerene na populacionu dinamiku i trendove.

Imajući u vidu da je prosečna starost u Srbiji 43,2 godine, kao i činjenicu da preko 20 odsto populacije čine stariji od 65 godina i da će se taj udeo uvećavati, sagovornici su se složili da bi posebne mere trebalo usmeriti na najstarije građane, na potrebu podrške za neformalne negovatelje, kao i na razvijanje međugeneracijske saradnje i solidarnosti. Navedeno je da su među najsenzitivnijim grupama starije osobe u udaljenim ruralnim područjima, naročito žene.

Na sastanku je bilo reči i o potrebi ojačavanja obrazovno-savetovališnog rada, posebno u oblasti zaštite i unapređenja sekusalnog i reproduktivnog zdravlja, s obzirom da istraživanja pokazuju da veliki broj mladih nema elementarna znanja o anatomiji, fiziologiji reprodukcije, kontracepciji i polno prenosivim bolestima. Rečeno je takođe, da u narednom periodu treba intenzivirati aktivnosti koje se sprovode na nivou jedinica lokalne samouprave na kom će se i najbrže pokazati i rezultati i uticaj na život ljudi.

10. mart 2020.

Konferencija “Nevidljive žene”

U organizaciji Crvenog krsta Srbije i mreže HumanaS u partnerstvu sa Kabinetom ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti danas je održana konferencija pod nazivom “Nevidljive žene”, povodom Međunarodnog dana žena, u Crvenom krstu Srbije.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović je podsetila da Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima naglašava jednakost u pravima žena i muškaraca i dodala da je Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena iscrtala okvir vizije rodne ravnopravnosti.

,,Ipak, iako živimo u 2020. godini stanje prava žena nije na zadovoljavajućem nivou, nejednakosti i diskriminacija su i dalje prisutni, a tema nevidljivih žena je svakako aktuelna,“ istakla je ministarka.

Prof. dr Đukić Dejanović je navela da prema podacima UN-a svaka treća žena doživi neku formu nasilja u toku života, a ženski rad u kući se ne vrednuje iako tu žena, u proseku, provede oko četiri i po sata.

 Konferencija “Nevidljive žene”

,,U mirovnim pregovaračkim procesima žene su i dalje isključene, iako bi njihovo učešće umnogome poboljšalo uspešnost i efikasnost pregovora. Žena je nevidljiva i kada trpi uznemiravanja, pritiske, zlostavljanje i pretnje, što je nažalost deo naše svakodnevice. U političkom životu pored povećanja našeg učešća, na mestima odlučivanja i u telima zakonodavne i izvršne vlasti i dalje smo nejednako zastupljene,” rekla je prof. dr Đukić Dejanović.

,,Izmena Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima koji predviđaju zastupljenost žena od 40 odsto na izbornim listama, doprineće da se suštinski i kvalitetnije, kroz zakonodavnu agendu, raspravlja o životnim temama poput: zdravstvene, socijalne i zaštite životne sredine, ljudskih prava, ali i ostalih pitanja koja se tiču svih nas,“ navela je ministarka.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković navela je da je nesporno da su žene u lošijem položaju u odnosu na muškarce u svim oblastima. Poverenica je naglasila da je starija radna snaga u posebnom riziku od diskriminacije, a naročito oni iznad 65 godina, kojima se uglavnom uskraćuju prava u pogledu zdravstvene i socijalne zaštite i pružanja javnih usluga. Poverenica je skrenula pažnju i na to da se osobe starosti od 50 do 65 godina, takozvana starija radna snaga, nalaze u posebnom riziku od diskriminacije na tržištu rada.

,,Prema istraživanju, žene su na tržištu rada najviše diskriminisane na osnovu pola – 45 odsto, dok je njih 44 odsto diskriminisano na osnovu starosnog doba, što pokazuje koliki je rodni jaz u oblasti rada i zapošljavanja,” precizirala je Janković.

Na konferenciji je bilo reči i o diskriminaciji nad starijim ženama, rodnoj ravnopravnosti kroz Cilj održivog razvoja 5, ženama koje boluju od demencije, starijim ženama neformalnim negovateljima i svim ostalim ženama čiji se rad i doprinos društvu često zanemaruje.

10. mart 2020.

Održana 13. Sednica Odbora za prava deteta

Na 13. sednici Odbora za prava deteta Narodne skupštine Republike Srbije članovi Odbora razmotrili su izveštaj o radu Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije. Izveštaj su obrazložile prof. dr Slavica Đukić Dejanović ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i Stana Božović državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

 Održana 13. Sednica Odbora za prava deteta

Ministarka Đukić Dejanović informisala je članove Odbora da je Republika Srbija primila Godišnji izveštaj o najgorim oblicima dečjeg rada za 2018. godinu koji je objavilo Ministarstvo za rad SAD. Izveštajem je obuhvaćena 131 zemlja, a Srbija je jedna od samo 12 zemalja koje su dobile ocenu značajan napredak, kao što je to bilo i 2017. godine. U izveštaju je spomenut i Savet za prava deteta, kao mehanizam za koordinaciju napora Vlade da reši pitanje zloupotrebe dečjeg rada.

Prof. dr Đukić Dejanović istakla je da je nacrt Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta prošao je fazu javne rasprave koja je održana u pet gradova u Srbiji tokom juna i jula meseca, uz podsećanje da je ova inicijativa pokrenuta od strane Saveta za prava deteta. Javnoj raspravi je prisustvovalo oko 280 učesnika, razmatrani su i predlozi koji su stigli elektronskim putem, a nakon toga je urađen konačni tekst Nacrta u koji su implementirani dostavljeni predlozi, a potom i upućen na mišljenja relevantnim organima i organizacijama. Nadležno ministarstvo će dostaviti Nacrt zakona Vladi radi odlučivanja i upućivanja u skupštinsku proceduru.

U proteklom periodu, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je finalizovalo i rad na Nacrtu strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, takođe na inicijativu Saveta za prava deteta. Dokument je sada usklađen sa Zakonom o planskom sistemu i prošao je fazu javne rasprave.

 Održana 13. Sednica Odbora za prava deteta

Godišnjim programom rada Saveta za 2019. predviđena je saradnja i razmena informacija sa drugim savetima Vlade i telima relevantnim za oblast prava deteta. Tim povodom osmoj sednici Saveta za prava deteta prisustvovali su i pojedini članovi Saveta za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima. Savet za prava deteta je pokrenuo inicijativu za uspostavljanje posebne ustanove za lečenje i osposobljavanje u skladu Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Formiranje posebne ustanove za lečenje i osposobljavanje socijalno-zdravstvenog tipa omogućilo bi da se uz socijalnu zaštitu i brigu o maloletniku pruži i odgovarajući zdravstveni tretman i pristup obrazovanju i stručnom osposobljavanju.

9. mart 2020.

Obeležen Međunarodni dan žena – 8. mart

 Obeležen Međunarodni dan žena – 8. mart

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena, praznika koji slavi ekonomska, politička i društvena dostignuća žena, danas je organizovan skup 25 godina od usvajanja Pekinške deklaracije, pod nazivom ,,Mi smo generacija za ravnopravnost” u Narodnoj biblioteci Srbije.

Ovogodišnja tema ,,Mi smo generacija za ravnopravnost” deo je globalne UN Women kampanje ,,Generacija za ravnopravnost” kojom se obeležava 25 godina od usvajanja Pekinške deklaracije i Platforme za akciju. Tim povodom događaj je okupio generacije aktivistkinja, među kojima su i one koje su 1995. predstavljale Srbiju (SRJ) u Pekingu, one koje danas aktivno rade na unapređenju položaja žena sa različitih pozicija, kao i mlade aktivistkinje.

,,Naš cilj je da postignemo održivi i pametan rast rodne ravnopravnosti. Rodna ravnopravnost jedno je od ključnih pitanja održivog razvoja i bez punog prava žena u javnom prostoru ne možemo da ga postignemo,” izjavila je Jadranka Joksimović ministarka za evropske integracije u uvodnom delu skupa.

,,Naša strategija za narednih pet godina i dalje je usmerena na rešavanje najvažnijih problema koji se tiču rodne ravnopravnosti. Neki od njih su nasilje nad ženama, neadekvatno plaćen rad zaposlenih žena i drugi. Srbija je na putu da reši ova pitanja, a mi kao lideri u ovoj oblasti smo tu da je podržimo i pomognemo” istakao je Sem Fabrici šef Delegacije EU u Srbiji.

,,Fokus nam je i dalje da rešimo goruće probleme, a taj fokus nas upravo i tera da se razvijamo i idemo dalje. Nezamislivo je što u današnje vreme u raznim krajevima Srbije i dalje imamo nasilje nad ženama, zlostavljanje... Zato je važno doneti adekvatne zakone i primenjivati ih, ali je još bitnije promeniti ponašanje,” navela je Fransoaz Žakob stalna koordinatorka UN u Srbiji.

Poziciju žena danas u ključnih 12 oblasti, obrazovanje, zdravlje, privreda, ljudska prava, mediji, nasilje, oružani sukobi, vlast i odlučivanje, siromaštvo, institucionalni mehanizmi za unapređivanje položaja žena, životna sredina i žene i devojčice, predstavilo je 12 aktivista i aktivistkinja koji se u ovim oblastima bore za rodnu ravnopravnost.

Govoreći na temu žene i zdravlje, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku rekla je da ključni izazovi sa kojimo se susrećemo, kada govorimo o ženama i zdravlju, jesu sve veći stepen oboljevanja, posebno od hroničnih nezaraznih bolesti, gde dominira rak grlića materice i rak dojke, a koje se mogu prevenirati ili rano dijagnostikovati, uz somatske i psihičke bolesti starijeg životnog doba, poput depresije i demencije.

,,Sa druge strane, različiti oblici nasilja sa kojima se žene susreću samo je jedan od faktora koji doprinosi narušavanju zdravlja žena u svetu i kod nas,” istaskla je ministarka.

 Obeležen Međunarodni dan žena – 8. mart

Prema njenim rečima, sa aspekta javnog zdravlja i demografskog razvoja, od posebnog značaja je ukazivanje na zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja, posebno kod mladih. Nezaštićeni seksualni odnosi mogu dovesti do širenja HPV infekcije, kao faktora rizika za pojavu raka grlića materice od kog u našoj zemlji oboli oko 1.200, a umre više od 600 žena u samo jednoj godini.

,,Imajući u vidu ove podatke, Kabinet na čijem sam čelu ove godine je izdvojio sredstva za projekat preporučene imunizacije protiv HPV infekcije devojčica uzrasta od 12 do 14 godina u Novom Sadu,” izjavila je prof. dr Đukić Dejanović i dodala da je cilj da se merama primarne prevencije, odnosno imunizacijom, spreče kobne posledice po žensko zdravlje.

Ministarka je istakla i da je ključno da se posebna pažnja posveti ženama koje žive na selu, kako niko ne bi ostao iza kolone, u skladu sa glavnim motom Agende 2030.

,,Starije žene koje žive na selu spadaju u posebno ugroženu kategoriju našeg stanovništva na koju moramo da mislimo, jer su često usamljene, zdravstvena zaštita im je nedostupa, a deca neretko ne žive sa njima,” zaključila je ministarka.

Današnji skup održan je u organizaciji Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, Ministarstva za evropske integracije, Delegacije EU u Srbiji i Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women).

2. mart 2020.

Dodeljena bespovratna sredstva za sufinansiranje mera populacione politike - 650 miliona dinara za 88 gradova i opština

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, prof. dr Slavica Đukić Dejanović potpisala je danas ugovore o dodeli bespovratnih sredstava za sufinansiranje mera populacione politike, sa predstavnicima 88 lokalnih samouprava, čiji su projekti prihvaćeni na Javnom pozivu.

“Za ovu namenu iz budžeta smo obezbedili 650 miliona dinara, za sufinansiranje do 85 odsto ukupnih troškova. Najviše sredstava, oko 292 miliona dinara, opredeljeno je za adaptaciju i sanaciju objekata predškolskih ustanova i igrališta. Na ovaj način stvoriće se uslovi da se prošire kapaciteti i smanje liste čekanja u vrtićima širom zemlje” istakla je ministarka.

 Dodeljena bespovratna sredstva za sufinansiranje mera populacione politike -	650 miliona dinara za 88 gradova i opština

Za nabavku medicinske opreme za opremanje odeljenja ginekologije i pedijatrije opredeljeno je oko 79 miliona dinara, za 31 jedinicu lokalne samouprave, kao i 29 vozila za potrebe patronažnih službi, u iznosu od oko 77 miliona dinara. U 58 gradova i opština sufinansiraće se osnivanje ili osnaživanje savetovališta za trudnice, reproduktivno zdravlje, škole roditeljstva i savetovališta za mlade, u visini od skoro 80 miliona dinara, a oko 13 miliona dinara namenjeno je za kupovinu kuća za mlade bračne parove.

Na javni poziv stigle su 123 prijave, koju je podnelo 120 gradova i opština. Na osnovu liste vrednovanja i rangiranja, sufinansiraće se projekti 88 jedinica lokalne samouprave, i to: 26 u Vojvodini (Zrenjanin, Žitište, Novi Bečej, Sečanj, Novi Sad, Mali Iđoš, Sombor, Subotica, Apatin, Odžaci, Ada, Alibunar, Irig, Titel, Bečej, Bač, Vrbas, Žabalj, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Sremski Karlovci, Kikinda, Kanjiža, Čoka, Pećinci i Inđija), 38 u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (Kragujevac, Aranđelovac, Knić, Rača, Lapovo, Topola, Jagodina, Rekovac, Despotovac, Svilajnac, Batočina, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Raška, Varvarin, Ćićevac, Užice, Čajetina, Bajina Bašta, Kruševac, Trstenik, Brus, Priboj, Prijepolje, Valjevo, Vladimirci, Mionica, Šabac, Loznica, Bogatić, Ljubovija, Novi Pazar, Ivanjica, Požega, Čačak, Kosjerić, Lučani i Gornji Milanovac) i 24 u Južnoj i Istočnoj Srbiji (Leskovac, Vlasotince, Aleksinac, Gadžin Han, Bor, Negotin, Majdanpek, Kladovo, Vladičin Han, Bosilegrad,, Veliko Gradište, Žagubica, Petrovac na Mlavi, Doljevac, Bojnik, Merošina, Prokuplje, Blace, Pirot, Babušnica, Zaječar, Velika Plana, Smederevo i Surdulica).

 Dodeljena bespovratna sredstva za sufinansiranje mera populacione politike -	650 miliona dinara za 88 gradova i opština

Posebnu pažnju su privukli sledeći projekti: Bibliobus u Aleksincu – Minibus biblioteka, opremljen knjigama i literaturom koji će obilaziti sela i na taj način doprineti uspostavljanju međugeneracijske saradnje; Lični pratioci u Lapovu – Pomoć roditeljima u čuvanju, animiranju i edukaciji dece sa smetanjama u razvoju; Separacija nije sekiracija u Čačku – Jednom mesečno roditeljima se pruža mogućnost da njihova deca prespavaju ili provedu vikend u vrtiću; Pomoć u kući u Vrnjačkoj Banji – Pomoć roditeljima sa više dece, kao i samohranim roditeljima, u pranju i peglanju, transportu dece u i iz škole; Povratak dece prirodi u Bačkoj Palanci – Najbolji đaci iz 10 osnovnih škola, 160 đaka, uzrasta 1-4. razreda imaće edukiativne sekcije u prostorijama Crvenog krsta; Međugeneracijska saradnja u mesnim zajednicama u Mionici i Valjevu – Obnavljanje mesnih zajednica u cilju stvaranja uslova za druženje najstarijih sugrađana sa svojim unucima, kao i druženja i provođenja kvalitetnog vremena seniora; HPV vakcine u Novom Sadu - Efikasna zaštita mladih u reproduktivnom periodu u cilju sprečavanja karcinoma grlića materice; Inkluzivna igrališta u Lapovu – Otvaranje i proširivanje prostora za igru za decu sa smetnjama u razvoju; Učionica u prirodi u Batočini - Otvaranje učionice na platou ispred biblioteke radi unapređenja reproduktivnog zdravlja mladih, planiranja porodice i motivisanja stanovništva za ostanak.

Ministarka Đukić Dejanović je navela i da je u 2019. godini rođena 341 beba više u odnosu na prethodnu godinu. U poređenju sa državama u okruženju - bivšim jugoslovenskim republikama, Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom i Albanijom, samo naša zemlja beleži blagi porast novorođene dece u navedenom periodu. Prema prvim preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru 2020. godine rođeno je 245 beba više nego u istom mesecu 2019. godine, što je rast od 5%.

Pogledajte starija saopštenja

 Vrh strane