MENI

Naslovna » Arhiva » Aktivnosti - mart 2019. godine

Aktivnosti

26. mart 2019.

Održan skup „Žene – lideri promena”

Bez jednakosti žena u društvu nema prosperiteta, a znanje, sposobnosti i kreativnost koje žene poseduju veliki su resurs Srbije, ali su one kao lideri neiskorišćene u lokalnim sredinama, neke su od poruka skupa „Žene – lideri promena” koji je održan u organizaciji Adria media grupe.

 Održan skup „Žene – lideri promena”

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović istakla je da bi žene i devojčice trebalo osnaživati u pogledu rodne ravnopravnosti u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, preduzetništva i sveopšte uključenosti u društvo. ,,Ukoliko ne osiguramo da devojčice i žene imaju istovetna prava i uslove za ostvarenje ličnih i profesionalnih aspiracija kao i muškarci, ne možemo ostvariti pun razvojni potencijal bilo koje zajednice niti sredine,” istakla je prof. Đukić Dejanović.

Ministarka je navela da je Vlada Republike Srbije posvećena ostvarivanju rodne ravnopravnosti, što potvrđuje i činjenica da se prisustvo žena u političkom životu povećava. ,,Počeli smo da pomeramo granice, iako je dosta posla pred nama, posebno na nivou jedinica lokalne samouprave,” ocenila je ministarka i ponovila da je pozicija žena na selu mnogo teža i da država treba da radi na njihovom osnaživanju.

 Održan skup „Žene – lideri promena”

,,Osnaživanje žena utkano je u Agendu 2030 kao njen neizostavni deo,” navela je ministarka i dodala da deo globalnih napora za dostizanje održivog društva jednakih u kome niko nije ostavljen iza kolone obuhvata i žene koje žive na selu, u gradu, izbeglice, žene koje su doživele neki oblik diskriminacije: romkinje, starije žene, žene sa invaliditetom ili žene koje se nisu povinovale rodnim normama.

Prof. Đukić Dejanović je zaključila da lideri promena u društvu nisu samo država, njene institucije i jedinica lokalne samouprave, već i mediji, organizacije civilnog društva, privatni sektor i svaki pojedinac, svaki muškarac i svaka žena koji imaju viziju društva u kome žele da žive i volju da nešto promene.

14. mart 2019.

Populaciona politika briga svih u državi

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da su upravljanje migracijama, kao i pronatalitetna politika izuzetno značajne obaveze države, ali i svakog pojedinca.

 Populaciona politika briga svih u državi

Ministarka je uoči predavanja „Uticaj stavova obrazovanih, mladih ljudi na demografsku realnost i mere populacione politike u Republici Srbiji“ na Megatrend Univerzitetu, istakla da bi predstavnici države i donosioci odluka trebalo da stvore uslove da mladi ostaju u Srbiji. Ministarka je ukazala na to da mladi vide sebe u budućnosti tamo gde misle da mogu kvalitetno da žive i dodala da bi u dijalogu i interaktivnom odnosu sa mladima trebalo da se čuje šta oni misle na sve ove teme, šta je to što bi po njima trebalo da bude učinjeno, šta oni sami mogu da učine, a šta očekuju od ostalih.

Prof. Đukić Dejanović podsetila je da se iz Srbije godišnje u proseku iseli oko 16 hiljada ljudi čija je prosečna starost 28,7 godina. “Jedna petina iseljenika ima visoko obrazovanje, što dovodi do dodatnog osiromašenja u ekonomskom, fertilnom, radnom, intelektualnom i svakom drugom pogledu,” rekla je ministarka.

Prema rečima ministarke, donet je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, a urađeno je i dosta toga na usklađivanju rada i roditeljstva. ,,Imamo nameru da nastavimo sa aktivnostima kako bi roditelji mogli da koriste određene zakonske benefite – da rade od kuće, da biraju smenu u kojoj će raditi, da vrtići budu briga i poslodavca, a ne samo roditelja i jedinica lokalne samouprave,” zaključila je ministarka.

13. mart 2019.

Predstavljeni rezultati istraživanja „Međugeneracijska razmena i međugeneracijski stavovi“

 Predstavljeni rezultati istraživanja „Međugeneracijska razmena i međugeneracijski stavovi“

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Saveta za unapređenje međugeneracijske saradnje i solidarnosti prof. dr Slavica Đukić Dejanović govorila je danas na konferenciji na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja „Međugeneracijska razmena i međugeneracijski stavovi“. Istraživanje je sproveo Crveni krst Srbije, u saradnji sa Centrom za odgovornu akciju, uz podršku Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku.

Ministarka je podsetila da živimo u društvu koje se ubrzano menja, a da sve te promene utiču na sve nas kao članove porodica, zajednice i društva u celini. Podaci o demografskom starenju evropskog stanovništva podsećaju da je trenutno skoro svaki četvrti građanin stariji od 60, a svaki peti stariji od 65 godina. Ministarka je ponovila da ukoliko se trenutni trendovi starenja nastave, broj osoba starijih od 60 godina 2050. godine biće za trećinu veći.

Prof. dr Đukić Dejanović je istakla da izazovi demografskog starenje nacije iziskuju pojačane napore na prilagođavanju socijalnih i penzionih sistema, smanjenju stigmatizacije, kao i unapređenju usluga zdravstvene zaštite. Ravnopravno zapošljavanje, adekvatni uslovi stanovanja i okruženje za celo-životno učenje svih građanki i građana, je su uslovi koji se moraju obezbediti kako bi se poboljšao kvalitet života bez obzira na dob.

Ministarka je naglasila da su, pored mera za aktivno starenje, međugeneracijska saradnja i solidarnost neophodni i da moraju biti na zavidnom nivou, jer je potrebno da sačuvamo dragocene veštine i iskustva starijih, kroz transfer znanja između generacija kroz mentorski rad i prenos životnih veština. Sa druge strane, mlađi sugrađani mogu starijima pomoći da ovladaju novim tehnologijama, te da umesto plaćanja računa na šalterima, isti plate preko mobilnog telefona ili računara. Ministarka je podsetila da i mlade osobe koje su u fertilnom periodu svojim radom doprinose stabilnosti i sigurnosti penzionih fondova, te je neophodno da se upravo njima omogući dostojanstveni uslovi rada i pronalaženje kvalitetnih poslova odmah po završetku studija.

,,Dobijeni podaci govore nam da većina ispitanika ne smatra da stariji sugrađani predstavljaju opterećenje za ekonomiju zemlje, ali je neophodno da nastavimo sa radom na promovisanju uloge starijih osoba u društvu, naročito među mladima,” istakla je ministarka i dodala da je istraživanje ukazalo i da oko polovine ispitanika u svim starosnim grupama smatra da osobe u svojim dvadesetim godinama malo doprinose ekonomiji Srbije, to jest da treba raditi i na povećanju vidljivosti njihove uloge u društvu, posebno imajući u vidu angažovanje mladih kroz neformalni rad i volontiranje.

Kao predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende Ujedinjenih nacija o održivom razvoju do 2030. godine, prof. dr Đukić Dejanović je navela da međugeneracijska saradnja prevazilazi okvire saradnje predstavnika različitih generacija koje trenutno žive, već i da ukazuje na potrebu zajedničkog rada na boljoj i održivoj budućnosti i za generacije koje dolaze.

8. mart 2019.

Ministarka Đukić Dejanović na konferenciji „Žene žive i na selu“

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović govorila je danas, na Međunarodni dan žena, na konferenciji „Žene žive i na selu“ u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, kojom započinje kampanja i serija obilazaka seoskih područja i razgovora sa ženama koje žive i rade na selu, sa ciljem da se ukaže na njihov položaj i da se društveno i ekonomski osnaže.

 Ministarka Đukić Dejanović na konferenciji „Žene žive i na selu“

Ministarka Đukić Dejanović istakla je da je 8. mart datum koji simbolizuje napore za postizanje socijalne, ekonomske i političke ravnopravnosti muškaraca i žena, i dodala da žene koje žive na selu zavređuju posebnu pažnju našeg društva i veliku podršku.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2017. godini u seoskim sredinama živelo je 2,7 miliona ljudi, od čega je broj muškaraca i žena bio gotovo izjednačen. Međutim, prema podacima o osobama koje su nosioci jednog od 617 hiljada registrovanih gazdinstava, muškaraca je 510 hiljada odnosno oko 85%, a žena oko 106 hiljada. Sa druge strane, od 800 hiljada lica koja su obavljala poljoprivrednu aktivnost na gazdinstvu (članovi porodice, rođaci) preko 60% odnosno 500 hiljada su žene, a blizu 295 hiljada su muškarci.

,,Svi ovi podaci ukazuju da je broj muškaraca i žena koje žive na selu poprilično izjednačen, ali i da su žene vrlo posvećene i angažovane na seoskim domaćinstvima, iako je u odnosu na muškarce svaka peta žena vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, ne retko kao jedina moguća naslednica,” istakla je prof. dr Đukić Dejanović.

Prema ministarkinim rečima, starije žene na selu su posebno ugrožena kategorija stanovništva, imajući u vidu specifičnost zrelog životnog doba i istakla da je neophodno razvijati kod svih žena svest o značaju redovnih preventivnih pregleda. ,,Zajedničkim delovanjem treba da radimo na stvaranju sveta po meri svih građana i građanki,” zaključila je ministarka Đukić Dejanović.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković koja je pokrovitelj projekta, istakla je da kao društvo ne smemo da zaboravimo da žene ne žive samo u gradovima, već i u našim selima, a tamo često ostaju zapostavljene, dok su problemi sa kojima se suočavaju, u mnogim aspektima, teži i složeniji od onih u gradskim sredinama.

„Zato je naš cilj da zajedno pokušamo da dođemo do njih, da ih saslušamo i podignemo svest o njihovim problemima i povećamo njihovu vidljivost u našem društvu. Želimo da pokažemo da zavređuju jednaku pažnju, podršku i šansu“, rekla je predsednica Skupštine i navela da će se razgovarati sa ženama, za početak, u seoskim područjima Čačka, Sombora, Kikinde, Zaječara, Požarevca, Subotice i Novog Sada.

Predsednica Skupštine je istakla da kada govorimo o zastupljenosti žena u donošenju političkih i drugih važnih odluka za život zajednice, najčešće mislimo na žene u gradskim sredinama i podsetila da u Narodnoj skupštini ima 93 narodne poslanice, što je dobro, ali da su one većinom iz Beograda, Novog Sada i drugih urbanih sredina. 

„Uglavnom zbog tradicionalnog načina odlučivanja i ustaljenih običaja, žene se najčešće isključuju iz odlučivanja o razvoju seoskih sredina u kojima žive. Zato, moramo u većoj meri da podržimo one koje su odlučile da ruše nametnute barijere i da se angažuju u svojim seoskim sredinama, kao i da podstaknemo druge žene da se više uključuju u te tokove“, poručila je predsednica Gojković.

Skupu se obratio i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević istakavši da ministarstvo na čijem je čelu, zajedno sa Vladom RS, daje veliki značaj temi rodne ravnopravnosti i ekonomskog osnaživanja žena koje žive na selu.

 Ministarka Đukić Dejanović na konferenciji „Žene žive i na selu“

Ministar Đorđević je naveo da je položaj žena koje žive na selu gorući problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu zbog neplaćenog rada. Ministar je dodao da će se ove godine, pred Narodnom skupštinom Republike Srbije naći novi zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji će znatno unaprediti normativna rešenja u ovoj oblasti.

Ambasador Švedske u Beogradu Jan Lundin je pozitivno ocenio uspeh Srbije koja, iako nije članica EU, beleži najviši stepen uključenosti žena u političke procese u Evropi. Ambasador Lundin je istakao da Švedska ulaže velike napore u cilju postizanja što većeg procenta zaposlenosti žena na globalnom nivou, o čemu svedoče i brojni projekti koje ta zemlja sprovodi. 

Sekretarka za finansije u Vladi AP Vojvodine Smiljka Jovanović navela je da je osnovni cilj da se utvrde svi problemi i nejednakosti i pokrenu društveni mehanizmi, kako bi se položaj žena na selu učinio boljim. Sekretarka za finansije je predstavila politike i mere koje sprovodi pokrajinska vlada, i posebno naglasila značaj rodnog budžetiranja, u cilju postizanja jednakih mogućnosti za sve žene i jednakog vrednovanja potreba žena koje žive u urbanim i ruralnim sredinama.

Direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji Milana Rikanović istakla je da moramo da prepoznamo da su žene na selu raznolika grupa i da im treba prilagoditi niz mera, kako bi se pokrile sve njihove potrebe.

O važnosti osnaživanja devojčica i devojaka na selu govorila je Jadranka Milanović iz UNICEF-a, što za tu organizaciju, kako je istakla, predstavlja moralni imperativ. Ona se u svom izlaganju posebno osvrnula na obrazovanje devojčica iz ruralnih sredina i to počev od predškolskog uzrasta.

Pogledajte starija saopštenja

 Vrh strane