MENI

Naslovna » Arhiva » Aktivnosti - avgust 2018. godine

Aktivnosti

29. avgust 2018.

Saradnja sa Republikom Srpskom u oblasti demografije i populacione politike

Zajednička sednica Vlada Republike Srbije i Republike Srpske održana je danas u Trebinju na kojoj je razgovarano o zajedničkim započetim i budućim projektima, regionalnoj saradnji, kao i o unapređenju međusobnih odnosa.

 Saradnja sa Republikom Srpskom u oblasti demografije i populacione politike

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, prof. dr Slavica Đukić Dejanović tom prilikom sastala se ministarkom porodice, omladine i sporta Republike Srpske, dr Jasminom Davidović. Ministarke dveju Vlada razgovarale su o demografskim trendovima u Republici Srpskoj i Srbiji, kao i o planovima za buduću saradnju na polju demografije i populacione politike.

Dogovoreno je da se istraživanja o usklađivanju rada i roditeljstva i migracijama studenata koje je sproveo Kabinet ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku realizuju i na teritoriji Republike Srpske. Rezultati istraživanja pomoći će u kreiranju politika i predlaganju konkretnih mera u cilju upravljanja migracijama i pomoći roditeljima da u što je moguće većoj meri ostvare svoje potrebe i usklade roditeljstvo i radno, odnosno profesionalno angažovanje.

27. avgust 2018.

Srbija 2030: Činjenice i opcije

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, prof. dr Slavica Đukić Dejanović otvorila je danas konferenciju pod nazivom “Srbija 2030: Činjenice i opcije”, o sprovođenju i perspektivama Agende 2030 Ujedinjenih nacija u Srbiji, u organizaciji Centra za visoke ekonomske studije uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. Konferencija ima za cilj da se kroz diskusiju predstave činjenice i sagledaju mogućnosti održivog razvoja u Srbiji do 2030. godine.

 Srbija 2030: Činjenice i opcije

Ministarka Đukić Dejanović je istakla da su ciljevi održivog razvoja usmereni pre svega da konkretno pomognu običnom čoveku da živi bolje i kvalitetnije. Prema njenim rečima, 17 ciljeva održivog razvoja usmereno je na smanjenje siromaštva, unapređenje obrazovanja, zapošljavanje, dostojan rad, zdravu životnu sredinu, jačanje institucija, podizanje ekonomije i kao takvi u fokusu imaju građane. Prof. dr Đukić Dejanović je navela da je ciljeve nemoguće postići bez učešća najšireg kruga aktera u društvu i podsetila da je od usvajanja Agende 2030 Srbija bila jedina država iz Jugoistočne Evrope koja je aktivno učestvovala u utvrđivanju modela njenog finansiranja, a i među prvima je formirala telo za sprovođenje Agende.

“Održivi razvoj je uglavnom dobro pokriven u javnim politikama u Srbiji. Svih 17 ciljeva održivog razvoja sadržano je u krovnim razvojnim politikama i mnogim nacionalnim multisektorskim planovima i strategijama”, ocenila je ministarka i dodala da i pored toga postoji prostor za dalje unapređenje okvira javnih politika naše zemlje Agendi 2030.

Današnja konferencija se organizuje neposredno pred posetu eksperata UN u okviru MAPS misije - podrške integrisanju, ubrzanju i merama politike, koja će pod nazivom „Od pristupa do ubrzanja“ biti organizovana od 3. do 7. semptembra u Beogradu. MAPS misija polazi od činjenice da tekući procesi pristupanja EU imaju ključnu ulogu kao akceleratori Agende 2030 u Srbiji, definišući prioritete za platformu održivog razvoja.

“Pristupanje EU je ključni nacionalni prioritet Srbije tako da sprovođenje reforme sa ciljem ispunjavanja kriterijuma za pristupanje EU može značajno doprineti ostvarivanju ciljeva održivog razvoja i obrnuto, jer radeći na velikom broju ciljeva, radimo i na procesu približavanja Srbije EU. Sedamnaest ciljeva u 35 pregovaračkih poglavlja mogu predstavljati pokretače u pravcu održivog razvoja naše zemlje”, rekla je prof. dr Đukić Dejanović.

Ministarka je najavila da će Srbija u septembru biti domaćin i Subregionalne konferencije pod nazivom “Promocija napretka u implementaciji Agende 2030”, koja će okupiti vlade, privatni sektor, međunarodne organizacije i finansijske institucije, kao i razvojne partnere država u okruženju, a na kojoj će se govoriti o ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

“Jedan od glavnih ciljeva te konferencije je da se identifikuju oblasti u kojima je potrebna razmena znanja i iskustava kako bi se pružila prilika državama da ubrzaju svoj napredak. Da bi se dostigle sve obaveze preuzete Agendom 2030 neophodno je aktivno uključivanje svih interesnih strana, jer održivi razvoj ne čini samo jedan dokument, već je to način života kojem svako od nas treba da teži”, zaključila je ministarka.

27. avgust 2018.

Pušten u rad 4D ultrazvučni aparat u Domu zdravlja u Gornjem Milanovcu

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, prof. dr Slavica Đukić Dejanović posetila je danas Gornji Milanovc i tom prilikom u domu zdravlja u tom mestu pustila u rad 4D ultrazvučni aparat.

 Pušten u rad 4D ultrazvučni aparat u Domu zdravlja u Gornjem Milanovcu

Aparat je nabavljen kroz projekat dodele bespovratnih sredstava jedinicama lokalnih samouprava za sprovođenje mera populacione politike u 2018. godini. Sredstva u iznosu od 500 miliona dinara dobila je 61 opština, među kojima je i Gornji Milanovac.

“U Domu zdravlja će se već od danas vršiti pregledi 4D ultrazvučnim aparatom i ovo je prva ustanova koja je sredstva koja je dobila, kroz javni poziv koji smo raspisali, praktično stavila u funkciju”, istakla je ministarka.

 Pušten u rad 4D ultrazvučni aparat u Domu zdravlja u Gornjem Milanovcu

Prof. dr Đukić Dejanović je navela da će nabavka olakšati mnogo trudnicama koje su do sada za pregled ovim aparatom putovale u Čačak ili Kragujevac. Koliko je aparat bio neophodan svedoči činjenica da ga nisu imale ni privatne ustanove u opštini Gornji Milanovac. Prema ministarkinim rečima, 4D ultrazvučni aparat će omogućiti bolju dijagnostiku i to je put ka zdravijem materinstvu žena koje su trudne ili planiraju trudnoću.

Za nabavku 4D ultrazvučnog aparata izdvojeno je pet miliona dinara, od kojih je iz budžeta Republike Srbije opredeljeno četiri miliona dinara, dok je lokalna samouprava učestvovala sa sredstvima u visini od jedan milion dinara.

Predsednik opštine Gornji Milanovac, Dejan Kovačević rekao je da je 4D ultrazvučni aparat bio neophodan opštini, jer su trudnice do sada morale da odlaze u susedne veće gradove i često su te preglede plaćale iz sopstvenog džepa. “Od danas uz overenu zdravstvenu knjižicu to mogu da urade i u Domu zdravlja u Gornjem Milanovcu”, istakao je predsednik opštine i podsetio da Gornji Milanovac od 1988. godine beleži negativan prirodni priraštaj.

U Gornjem Milanovcu se na 1.000 stanovnika rodi osam beba, a umre 16 ljudi. Prosečna starost stanovništva je 44 godine, a očekivana dužina života za muškarce iznosi 73, a za žene 78 godina.

15. avgust 2018.

Đukić Dejanović: Sve manje žena koje rađaju prvo dete

U Srbiji je sve manje žena koje rađaju prvo dete, a njihov broj u 2017. smanjio se za 1.000 u odnosu na prethodnu godinu, objašnjava ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, prof. dr Slavica Đukić Dejanović u intervjuu za novinsku agenciju Tanjug.

Đukić Dejanović: Sve manje žena koje rađaju prvo dete

Novo istraživanje Evrostata o demografskim kretanjima pokazuje da u većini zemalja Evropske unije raste broj rođene dece po ženi, a da u Srbiji opada. S tim u vezi, ministarka navodi da se indeks fertiliteta u našoj zemlji ne smanjuje i da poslednjih godina iznosi 1,46 što je, ističe, dobra vest. “Međutim, da bismo se obnavljali kao narod i država, taj indeks treba da iznosi 2,1. Nova Strategija podsticanja rađanja predviđa niz aktivnosti kojima bismo povećali taj indeks na 1,85 što je naš prvi zadatak”, rekla je prof. dr Đukić Dejanović.

Kako je primetila, demografski pokazatelji Evrostata ukazuju da zadovoljavajući indeks rađanja postoji samo u Turskoj i Gruziji, dok u ostalim zemljama ima blagu tendenciju rasta. Ministarka je istakla da su pronatalitetne mere jedan segment populacione politike i da je zadatak države da se bavi i pitanjem migracija i starenjem stanovništva, budući da se iz Srbije, kako kaže, najviše iseljavaju mladi koji u proseku imaju 28 godina, a među kojima je svaka četvrta osoba visokoobrazovana.

“Migracije kao civilizacijsku realnost ne možemo sprečiti, ali moramo poboljšati komunikaciju sa mladima koji napuštaju Srbiju i postižu izvanredne profesionalne rezultate u inostranstvu. Komunikacija sa njima trebalo bi da bude na višem nivou kako bi svoja znanja i iskustva podelili i sa nama u Srbiji”, naglasila je prof. dr Đukić Dejanović.

Ministarka je označila međugeneracijsku solidarnost kao važan segment populacione politike, budući da smo sve stariji kao narod. Prosek starosti, kako kaže, u Srbiji je 1967. godine bio 33 godine, a danas je 43 godine. Govoreći o populacionoj politici, ministarka je istakla da finansijska podrška koja se primenjuje od 1. jula, u okviru Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, nije jedina mera podsticanja rađanja i da je neophodno poboljšati i uslove za zapošljavanje, stanovanje i niz servisnih aktivnosti. Ona je podsetila da je država ove godine izdvojila 500 miliona dinara nepovratne pomoći lokalnim samoupravama koje treba da odrede prioritete i osmisle način na koji će stimulisati mlade da razmišljaju o rađanju.

Prof. dr Đukić Dejanović je najavila da će Privredna komora Srbije 10. septembra raspisati konkurs na koji mogu da se prijave mala, srednja i velika preduzeća koja žele da steknu priznanje “Najbolji prijatelj porodice”.

“To će biti prvi korak ka sertifikaciji kojom bi trebalo da budu obuhvaćena sva preduzeća u Srbiji. Oni koji budu najbolji dobiće određene benefite od države, pre svega, kada su u pitanju javna oglašavanja, konkurentnost, određene kreditne olakšice”, kaže prof. dr Đukić Dejanović.

Kada su u pitanju prvi rezultati demografskih mera njih bi trebalo, prema ministarkinim rečima, očekivati za 10 godina. “Ako sada kao država uradimo sve, ne samo u pogledu finansijske podrške, već i svih drugih mera, za 10 godina možemo očekivati da nas bude više”, zaključila je prof. dr Đukić Dejanović.

Pogledajte starija saopštenja

 Vrh strane