МЕНИ

Насловна » Архива » Активности - март 2019. годинe

Активности

26. март 2019.

Одржан скуп „Жене – лидери промена”

Без једнакости жена у друштву нема просперитета, а знање, способности и креативност које жене поседују велики су ресурс Србије, али су оне као лидери неискоришћене у локалним срединама, неке су од порука скупа „Жене – лидери промена” који је одржан у организацији Адриа медиа групе.

 Одржан скуп „Жене – лидери промена”

Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић истакла је да би жене и девојчице требало оснаживати у погледу родне равноправности у области образовања, запошљавања, предузетништва и свеопште укључености у друштво. ,,Уколико не осигурамо да девојчице и жене имају истоветна права и услове за остварење личних и професионалних аспирација као и мушкарци, не можемо остварити пун развојни потенцијал било које заједнице нити средине,” истакла је проф. Ђукић Дејановић.

Министарка је навела да је Влада Републике Србије посвећена остваривању родне равноправности, што потврђује и чињеница да се присуство жена у политичком животу повећава. ,,Почели смо да померамо границе, иако је доста посла пред нама, посебно на нивоу јединица локалне самоуправе,” оценила је министарка и поновила да је позиција жена на селу много тежа и да држава треба да ради на њиховом оснаживању.

 Одржан скуп „Жене – лидери промена”

,,Оснаживање жена уткано је у Агенду 2030 као њен неизоставни део,” навела је министарка и додала да део глобалних напора за достизање одрживог друштва једнаких у коме нико није остављен иза колоне обухвата и жене које живе на селу, у граду, избеглице, жене које су доживеле неки облик дискриминације: ромкиње, старије жене, жене са инвалидитетом или жене које се нису повиновале родним нормама.

Проф. Ђукић Дејановић је закључила да лидери промена у друштву нису само држава, њене институције и јединица локалне самоуправе, већ и медији, организације цивилног друштва, приватни сектор и сваки појединац, сваки мушкарац и свака жена који имају визију друштва у коме желе да живе и вољу да нешто промене.

14. март 2019.

Популациона политика брига свих у држави

Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић изјавила је данас да су управљање миграцијама, као и пронаталитетна политика изузетно значајне обавезе државе, али и сваког појединца.

 Популациона политика брига свих у држави

Министарка је уочи предавања „Утицај ставова образованих, младих људи на демографску реалност и мере популационе политике у Републици Србији“ на Мегатренд Универзитету, истакла да би представници државе и доносиоци одлука требало да створе услове да млади остају у Србији. Министарка је указала на то да млади виде себе у будућности тамо где мисле да могу квалитетно да живе и додала да би у дијалогу и интерактивном односу са младима требало да се чује шта они мисле на све ове теме, шта је то што би по њима требало да буде учињено, шта они сами могу да учине, а шта очекују од осталих.

Проф. Ђукић Дејановић подсетила је да се из Србије годишње у просеку исели око 16 хиљада људи чија је просечна старост 28,7 година. “Једна петина исељеника има високо образовање, што доводи до додатног осиромашења у економском, фертилном, радном, интелектуалном и сваком другом погледу,” рекла је министарка.

Према речима министарке, донет је Закон о финансијској подршци породици са децом, а урађено је и доста тога на усклађивању рада и родитељства. ,,Имамо намеру да наставимо са активностима како би родитељи могли да користе одређене законске бенефите – да раде од куће, да бирају смену у којој ће радити, да вртићи буду брига и послодавца, а не само родитеља и јединица локалне самоуправе,” закључила је министарка.

13. март 2019.

Представљени резултати истраживања „Међугенерацијска размена и међугенерацијски ставови“

 Представљени резултати истраживања „Међугенерацијска размена и међугенерацијски ставови“

Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику и председница Савета за унапређење међугенерацијске сарадње и солидарности проф. др Славица Ђукић Дејановић говорила је данас на конференцији на којој су представљени резултати истраживања „Међугенерацијска размена и међугенерацијски ставови“. Истраживање је спровео Црвени крст Србије, у сарадњи са Центром за одговорну акцију, уз подршку Кабинета министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику.

Министарка је подсетила да живимо у друштву које се убрзано мења, а да све те промене утичу на све нас као чланове породица, заједнице и друштва у целини. Подаци о демографском старењу европског становништва подсећају да је тренутно скоро сваки четврти грађанин старији од 60, а сваки пети старији од 65 година. Министарка је поновила да уколико се тренутни трендови старења наставе, број особа старијих од 60 година 2050. године биће за трећину већи.

Проф. др Ђукић Дејановић је истакла да изазови демографског старење нације изискују појачане напоре на прилагођавању социјалних и пензионих система, смањењу стигматизације, као и унапређењу услуга здравствене заштите. Равноправно запошљавање, адекватни услови становања и окружење за цело-животно учење свих грађанки и грађана, је су услови који се морају обезбедити како би се побољшао квалитет живота без обзира на доб.

Министарка је нагласила да су, поред мера за активно старење, међугенерацијска сарадња и солидарност неопходни и да морају бити на завидном нивоу, јер је потребно да сачувамо драгоцене вештине и искуства старијих, кроз трансфер знања између генерација кроз менторски рад и пренос животних вештина. Са друге стране, млађи суграђани могу старијимa помоћи да овладају новим технологијама, те да уместо плаћања рачуна на шалтерима, исти плате преко мобилног телефона или рачунара. Министарка је подсетила да и младе особе које су у фертилном периоду својим радом доприносе стабилности и сигурности пензионих фондова, те је неопходно да се управо њима омогући достојанствени услови рада и проналажење квалитетних послова одмах по завршетку студија.

,,Добијени подаци говоре нам да већина испитаника не сматра да старији суграђани представљају оптерећење за економију земље, али је неопходно да наставимо са радом на промовисању улоге старијих особа у друштву, нарочито међу младима,” истакла је министарка и додала да је истраживање указало и да око половине испитаника у свим старосним групама сматра да особе у својим двадесетим годинама мало доприносе економији Србије, то јест да треба радити и на повећању видљивости њихове улоге у друштву, посебно имајући у виду ангажовање младих кроз неформални рад и волонтирање.

Као председница Међуресорне радне групе за спровођење Агенде Уједињених нација о одрживом развоју до 2030. године, проф. др Ђукић Дејановић је навела да међугенерацијска сарадња превазилази оквире сарадње представника различитих генерација које тренутно живе, већ и да указује на потребу заједничког рада на бољој и одрживој будућности и за генерације које долазе.

8. март 2019.

Министарка Ђукић Дејановић на конференцији „Жене живе и на селу“

Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић говорила је данас, на Међународни дан жена, на конференцији „Жене живе и на селу“ у Дому Народне скупштине Републике Србије, којом започиње кампања и серија обилазака сеоских подручја и разговора са женама које живе и раде на селу, са циљем да се укаже на њихов положај и да се друштвено и економски оснаже.

 Министарка Ђукић Дејановић на конференцији „Жене живе и на селу“

Министарка Ђукић Дејановић истакла је да је 8. март датум који симболизује напоре за постизање социјалне, економске и политичке равноправности мушкараца и жена, и додала да жене које живе на селу завређују посебну пажњу нашег друштва и велику подршку.

Према подацима Републичког завода за статистику у 2017. години у сеоским срединама живело је 2,7 милиона људи, од чега је број мушкараца и жена био готово изједначен. Међутим, према подацима о особама које су носиоци једног од 617 хиљада регистрованих газдинстава, мушкараца је 510 хиљада односно око 85%, а жена око 106 хиљада. Са друге стране, од 800 хиљада лица која су обављала пољопривредну активност на газдинству (чланови породице, рођаци) преко 60% односно 500 хиљада су жене, а близу 295 хиљада су мушкарци.

,,Сви ови подаци указују да је број мушкараца и жена које живе на селу поприлично изједначен, али и да су жене врло посвећене и ангажоване на сеоским домаћинствима, иако је у односу на мушкарце свака пета жена власница пољопривредног газдинства, не ретко као једина могућа наследница,” истакла је проф. др Ђукић Дејановић.

Према министаркиним речима, старије жене на селу су посебно угрожена категорија становништва, имајући у виду специфичност зрелог животног доба и истакла да је неопходно развијати код свих жена свест о значају редовних превентивних прегледа. ,,Заједничким деловањем треба да радимо на стварању света по мери свих грађана и грађанки,” закључила је министарка Ђукић Дејановић.

Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић која је покровитељ пројекта, истакла је да као друштво не смемо да заборавимо да жене не живе само у градовима, већ и у нашим селима, а тамо често остају запостављене, док су проблеми са којима се суочавају, у многим аспектима, тежи и сложенији од оних у градским срединама.

„Зато је наш циљ да заједно покушамо да дођемо до њих, да их саслушамо и подигнемо свест о њиховим проблемима и повећамо њихову видљивост у нашем друштву. Желимо да покажемо да завређују једнаку пажњу, подршку и шансу“, рекла је председница Скупштине и навела да ће се разговарати са женама, за почетак, у сеоским подручјима Чачка, Сомбора, Кикинде, Зајечара, Пожаревца, Суботице и Новог Сада.

Председница Скупштине је истакла да када говоримо о заступљености жена у доношењу политичких и других важних одлука за живот заједнице, најчешће мислимо на жене у градским срединама и подсетила да у Народној скупштини има 93 народне посланице, што је добро, али да су оне већином из Београда, Новог Сада и других урбаних средина. 

„Углавном због традиционалног начина одлучивања и устаљених обичаја, жене се најчешће искључују из одлучивања о развоју сеоских средина у којима живе. Зато, морамо у већој мери да подржимо оне које су одлучиле да руше наметнуте баријере и да се ангажују у својим сеоским срединама, као и да подстакнемо друге жене да се више укључују у те токове“, поручила је председница Гојковић.

Скупу се обратио и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакавши да министарство на чијем је челу, заједно са Владом РС, даје велики значај теми родне равноправности и економског оснаживања жена које живе на селу.

 Министарка Ђукић Дејановић на конференцији „Жене живе и на селу“

Министар Ђорђевић је навео да је положај жена које живе на селу горући проблем у области родне равноправности у нашем друштву због неплаћеног рада. Министар је додао да ће се ове године, пред Народном скупштином Републике Србије наћи нови закон о родној равноправности, који ће знатно унапредити нормативна решења у овој области.

Амбасадор Шведске у Београду Јан Лундин је позитивно оценио успех Србије која, иако није чланица ЕУ, бележи највиши степен укључености жена у политичке процесе у Европи. Амбасадор Лундин је истакао да Шведска улаже велике напоре у циљу постизања што већег процента запослености жена на глобалном нивоу, о чему сведоче и бројни пројекти које та земља спроводи. 

Секретарка за финансије у Влади АП Војводине Смиљка Јовановић навела је да је основни циљ да се утврде сви проблеми и неједнакости и покрену друштвени механизми, како би се положај жена на селу учинио бољим. Секретарка за финансије је представила политике и мере које спроводи покрајинска влада, и посебно нагласила значај родног буџетирања, у циљу постизања једнаких могућности за све жене и једнаког вредновања потреба жена које живе у урбаним и руралним срединама.

Директорка Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији Милана Рикановић истакла је да морамо да препознамо да су жене на селу разнолика група и да им треба прилагодити низ мера, како би се покриле све њихове потребе.

О важности оснаживања девојчица и девојака на селу говорила је Јадранка Милановић из УНИЦЕФ-а, што за ту организацију, како је истакла, представља морални императив. Она се у свом излагању посебно осврнула на образовање девојчица из руралних средина и то почев од предшколског узраста.

Погледајте старија саопштења

 Врх стране