МЕНИ

Насловна » Архива » Активности - август 2018. годинe

Активности

29. август 2018.

Сарадња са Републиком Српском у области демографије и популационе политике

Заједничка седница Влада Републике Србије и Републике Српске одржана је данас у Требињу на којој је разговарано о заједничким започетим и будућим пројектима, регионалној сарадњи, као и о унапређењу међусобних односа.

 Сарадња са Републиком Српском у области демографије и популационе политике

Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, проф. др Славица Ђукић Дејановић том приликом састала се министарком породице, омладине и спорта Републике Српске, др Јасмином Давидовић. Министарке двеју Влада разговарале су о демографским трендовима у Републици Српској и Србији, као и о плановима за будућу сарадњу на пољу демографије и популационе политике.

Договорено је да се истраживања о усклађивању рада и родитељства и миграцијама студената које је спровео Кабинет министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику реализују и на територији Републике Српске. Резултати истраживања помoћи ће у креирању политика и предлагању конкретних мера у циљу управљања миграцијама и помоћи родитељима да у што је могуће већој мери остваре своје потребе и ускладе родитељство и радно, односно професионално ангажовање.

27. август 2018.

Србија 2030: Чињенице и опције

Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, проф. др Славица Ђукић Дејановић отворила је данас конференцију под називом “Србија 2030: Чињенице и опције”, о спровођењу и перспективама Агенде 2030 Уједињених нација у Србији, у организацији Центра за високе економске студије уз подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу. Конференција има за циљ да се кроз дискусију представе чињенице и сагледају могућности одрживог развоја у Србији до 2030. године.

 Србија 2030: Чињенице и опције

Министарка Ђукић Дејановић је истакла да су циљеви одрживог развоја усмерени пре свега да конкретно помогну обичном човеку да живи боље и квалитетније. Према њеним речима, 17 циљева одрживог развоја усмерено је на смањење сиромаштва, унапређење образовања, запошљавање, достојан рад, здраву животну средину, јачање институција, подизање економије и као такви у фокусу имају грађане. Проф. др Ђукић Дејановић је навела да је циљеве немогуће постићи без учешћа најширег круга актера у друштву и подсетила да је од усвајања Агенде 2030 Србија била једина држава из Југоисточне Европе која је активно учествовала у утврђивању модела њеног финансирања, а и међу првима је формирала тело за спровођење Агенде.

“Одрживи развој је углавном добро покривен у јавним политикама у Србији. Свих 17 циљева одрживог развоја садржано је у кровним развојним политикама и многим националним мултисекторским плановима и стратегијама”, oценила је министарка и додала да и поред тога постоји простор за даље унапређење оквира јавних политика наше земље Агенди 2030.

Данашња конференција се организује непосредно пред посету експерата УН у оквиру МАПС мисије - подршкe интегрисању, убрзању и мерама политике, која ће под називом „Од приступа до убрзања“ бити организована од 3. до 7. семптембра у Београду. МАПС мисија полази од чињенице да текући процеси приступања EУ имају кључну улогу као акцелератори Агенде 2030 у Србији, дефинишући приоритете за платформу одрживог развоја.

“Приступање ЕУ је кључни национални приоритет Србије тако да спровођење реформе са циљем испуњавања критеријума за приступање ЕУ може значајно допринети остваривању циљева одрживог развоја и обрнуто, јер радећи на великом броју циљева, радимо и на процесу приближавања Србије ЕУ. Седамнаест циљева у 35 преговарачких поглавља могу представљати покретаче у правцу одрживог развоја наше земље”, рекла је проф. др Ђукић Дејановић.

Министарка је најавила да ће Србија у септембру бити домаћин и Субрегионалне конференције под називом “Промоција напретка у имплементацији Агенде 2030”, која ће окупити владе, приватни сектор, међународне организације и финансијске институције, као и развојне партнере држава у окружењу, а на којој ће се говорити о остваривању циљева одрживог развоја.

“Један од главних циљева те конференције је да се идентификују области у којима је потребна размена знања и искустава како би се пружила прилика државама да убрзају свој напредак. Да би се достигле све обавезе преузете Агендом 2030 неопходно је активно укључивање свих интересних страна, јер одрживи развој не чини само један документ, већ је то начин живота којем свако од нас треба да тежи”, закључила је министарка.

27. август 2018.

Пуштен у рад 4Д ултразвучни апарат у Дому здравља у Горњем Милановцу

Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, проф. др Славица Ђукић Дејановић посетила је данас Горњи Милановц и том приликом у дому здравља у том месту пустила у рад 4Д ултразвучни апарат.

 Пуштен у рад 4Д ултразвучни апарат у Дому здравља у Горњем Милановцу

Апарат је набављен кроз пројекат доделе бесповратних средстава јединицама локалних самоуправа за спровођење мера популационе политике у 2018. години. Средства у износу од 500 милиона динара добила је 61 општина, међу којима је и Горњи Милановац.

“У Дому здравља ће се вeћ од данас вршити прегледи 4Д ултразвучним апаратом и ово је прва установа која је средства која је добила, кроз јавни позив који смо расписали, практично ставила у функцију”, истакла је министарка.

 Пуштен у рад 4Д ултразвучни апарат у Дому здравља у Горњем Милановцу

Проф. др Ђукић Дејановић је навела да ће набавка олакшати много трудницама које су до сада за преглед овим апаратом путовале у Чачак или Крагујевац. Колико је апарат био неопходан сведочи чињеница да га нису имале ни приватне установе у општини Горњи Милановац. Према министаркиним речима, 4Д ултразвучни апарат ће омогућити бољу дијагностику и то је пут ка здравијем материнству жена које су трудне или планирају трудноћу.

За набавку 4Д ултразвучног апарата издвојено је пет милиона динара, од којих је из буџета Републике Србије опредељено четири милиона динара, док је локална самоуправа учествовала са средствима у висини од један милион динара.

Председник општине Горњи Милановац, Дејан Ковачевић рекао је да је 4Д ултразвучни апарат био неопходан општини, јер су труднице до сада морале да одлазе у суседне веће градове и често су те прегледе плаћале из сопственог џепа. “Од данас уз оверену здравствену књижицу то могу да ураде и у Дому здравља у Горњем Милановцу”, истакао је председник општине и подсетио да Горњи Милановац од 1988. године бележи негативан природни прираштај.

У Горњем Милановцу се на 1.000 становника роди осам беба, а умре 16 људи. Просечна старост становништва је 44 године, а очекивана дужина живота за мушкарце износи 73, а за жене 78 година.

15. aвгуст 2018.

Ђукић Дејановић: Све мање жена које рађају прво дете

У Србији је све мање жена које рађају прво дете, а њихов број у 2017. смањио се за 1.000 у односу на претходну годину, објашњава министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, проф. др Славица Ђукић Дејановић у интервјуу за новинску агенцију Танјуг.

 Ђукић Дејановић: Све мање жена које рађају прво дете

Ново истраживање Евростата о демографским кретањима показује да у већини земаља Европске уније расте број рођене деце по жени, а да у Србији опада. С тим у вези, министарка наводи да се индекс фертилитета у нашој земљи не смањује и да последњих година износи 1,46 што је, истиче, добра вест. “Међутим, да бисмо се обнављали као народ и држава, тај индекс треба да износи 2,1. Нова Стратегија подстицања рађања предвиђа низ активности којима бисмо повећали тај индекс на 1,85 што је наш први задатак”, рекла је проф. др Ђукић Дејановић.

Како је приметила, демографски показатељи Евростата указују да задовољавајући индекс рађања постоји само у Турској и Грузији, док у осталим земљама има благу тенденцију раста. Министарка је истакла да су пронаталитетне мере један сегмент популационе политике и да је задатак државе да се бави и питањем миграција и старењем становништва, будући да се из Србије, како каже, највише исељавају млади који у просеку имају 28 година, а међу којима је свака четврта особа високообразована.

“Миграције као цивилизацијску реалност не можемо спречити, али морамо побољшати комуникацију са младима који напуштају Србију и постижу изванредне професионалне резултате у иностранству. Комуникација са њима требало би да буде на вишем нивоу како би своја знања и искуства поделили и са нама у Србији”, нагласила је проф. др Ђукић Дејановић.

Министарка је означила међугенерацијску солидарност као важан сегмент популационе политике, будући да смо све старији као народ. Просек старости, како каже, у Србији је 1967. године био 33 године, а данас је 43 године. Говорећи о популационој политици, министарка је истакла да финансијска подршка која се примењује од 1. јула, у оквиру Закона о финансијској подршци породици са децом, није једина мера подстицања рађања и да је неопходно побољшати и услове за запошљавање, становање и низ сервисних активности. Она је подсетила да је држава ове године издвојила 500 милиона динара неповратне помоћи локалним самоуправама које треба да одреде приоритете и осмисле начин на који ће стимулисати младе да размишљају о рађању.

Проф. др Ђукић Дејановић је најавила да ће Привредна комора Србије 10. септембра расписати конкурс на који могу да се пријаве мала, средња и велика предузећа која желе да стекну признање “Најбољи пријатељ породице”.

“То ће бити први корак ка сертификацији којом би требало да буду обухваћена сва предузећа у Србији. Они који буду најбољи добиће одређене бенефите од државе, пре свега, када су у питању јавна оглашавања, конкурентност, одређене кредитне олакшице”, каже проф. др Ђукић Дејановић.

Када су у питању први резултати демографских мера њих би требало, према министаркиним речима, очекивати за 10 година. “Ако сада као држава урадимо све, не само у погледу финансијске подршке, већ и свих других мера, за 10 година можемо очекивати да нас буде више”, закључила је проф. др Ђукић Дејановић.

Погледајте старија саопштења

 Врх стране